Manifesto

DOSTOJANSTVEN RAD
Za region Zapadnog Balkana

Prepoznajući nužnost reagovanja na ozbiljne probleme koji se tiču rada i socijalnih pitanja u regionu Zapadnog Balkana, mi, potpisane organizacije, ujedinjujemo se u našoj posvećenosti da zagovaramo dostojanstven rad za sve. Zemlje Zapadnog Balkana suočavaju se sa nizom međusobno povezanih izazova koji ugrožavaju blagostanje radnica i radnika i socijalnu stabilnost naših društava. Ovi izazovi uključuju:

1. Siromaštvo: Sveprisutno siromaštvo i dalje predstavlja jedan od najznačajnijih problema u našem regionu, budući da veliki deo populacije teško uspeva da zadovolji svoje osnovne potrebe. Ova situacija reprodukuje nejednakosti i usporava društveni napredak.

2. Niske zarade: Mnoge radnice i radnici na Zapadnom Balkanu nose se sa teretom neadekvatnih zarada čime im se uskraćuje mogućnost dostojanstvenog životnog standarda. Niske zarade nisu samo uzrok siromaštva, već doprinose i održavanju socijalne nepravde.

3. Loš kvalitet poslova: Značajan deo radne snage u našem regionu zarobljen je u nesigurnim oblicima zaposlenja koje karakterišu neformalnost, nedostatak socijalne zaštite i ograničene mogućnosti profesionalnog napretka. Poslovi lošeg kvaliteta perpetuiraju cikluse siromaštva i sprečavaju radnice i radnike da ostvaruju svoje potencijale.

4. Prekarnost i nebezbedan rad: Neizvesnost je postala norma za mnoge radnike i radnice, sa malo ili nimalo sigurnosti zaposlenja, ograničenim pristupom socijalnoj zaštiti i nebezbednim radnim uslovima. Ovakav eksploatatorski okvir ugrožava njihovu sigurnost , blagostanje i uskraćuje im perspektivu.

5. Zavisnost od stranih direktnih investicija: Iako strane direktne investicije mogu imati ulogu u ekonomskom razvoju, svedočimo zabrinjavajućem trendu preterane zavisnosti od takvih investicija u našem regionu. Ova zavisnost stvara ranjivost, jer se kompanije fokusiraju na profit, a ne na dobrobit zaposlenih, što dovodi do eksploatatorskih praksi i ograničavanja lokalne kontrole nad ekonomskim odlukama.

6. Trka ka dnu: Intenzivna konkurencija između zemalja Zapadnog Balkana u privlačenju stranih investicija rezultirala je trkom ka dnu, gde vlade i kompanije učestvuju u deregulaciji tržišta rada, snižavanju radnih standarda i slabljenju socijalne zaštite. Ova trka ka dnu podriva prava zaposlenih, reprodukuje nesigurno zaposlenje i guši mogućnost održivog razvoja.

S obzirom na navedene izazove, stojimo ujedinjeni u svojoj posvećenosti postizanju dostojanstvenog rada za sve radnice i radnike Zapadnog Balkana. Čvrsto verujemo da su regionalna saradnja i solidarnost neophodni za efikasno rešavanje ovih problema. Pozivamo vlade, lokalne vlasti, sindikate i kompanije koje posluju u našem regionu da nam se pridruže u postizanju sledećih stavki:

1. Plata za život: Vlade moraju osigurati da sve radnice i radnici primaju plate koje im omogućavaju dostojanstven životni standard. Kompanije moraju da se obavežu na fer i pravičnu naknadu, vrednujući doprinos svoje radne snage. To zahteva redistribuciju bogatstva i uspostavljanje fer i pravičnih sistema naknade koji stavljaju blagostanje radnica i radnika ispred korporativnih profita. Radnice i radnici treba da zarađuju dovoljno da zadovolje svoje osnovne socijalne i egzistencijalne potrebe, kako za sebe tako i za svoje porodice.

2. Socijalna zaštita: Vlade treba da implementiraju snažne sisteme socijalne zaštite koji štite prava radnika i radnica, ali i daju prioritet obrazovanju i razvoju veština. Ovi sistemi treba da obezbede univerzalni pristup zdravstvu, obrazovanju i adekvatnim penzijama, da štite od nezaposlenosti i drugih rizika i da razvijaju privredu na način koji će omogućiti stvaranje visokokvalitetnih poslova i razvoj visokokvalifikovane radne snage. Zaštita mora da obuhvata sve radnike i radnice, uključujući one u neformalnom sektoru i migrantske radnice i radnike, garantujući im prava, bezbednostst i pristup socijalnim uslugama.

3. Radnička prava: Vlade moraju da sprovode i jačaju radno zakonodavstvo, garantujući slobodu sindikalnog delovanja, kolektivno pregovaranje i promovisanje inkluzivnog socijalnog dijaloga. Kompanije moraju da poštuju prava radnica i radnika, uključujući pravo na sindikalno organizovanje i kolektivno pregovaranje. Kompanije moraju da poštuju i da daju prioritet blagostanju svojih zaposlenih, osiguravajući bezbedna i inkluzivna radna mesta.

4. Inkluzivne politike u sferi rada za sve: Prepoznajući važnost suočavanja sa izazovima zapošljavanja koji se odnose na rod, etničku pripadnost, kao i na zapošljavanje mladih, starijih i osoba sa invaliditetom, vlade treba da sprovode sveobuhvatne i inkluzivno osmišljene sisteme socijalne zaštite. Ovi sistemi ne bi trebalo samo da štite postojeća prava svih radnika i radnica, već i da se bave problemima kao što su dispariteti u zaradama, nejednake mogućnosti i učešće osoba različitog porekla u neformalnim oblicima rada. Oni moraju da daju prioritet univerzalnom pristupu zdravstvenoj zaštiti, obrazovanju i adekvatnim penzijama za sve, garantujući jednakost u pristupu i beneficijama bez obzira na rod, godine ili etničku pripadnost. Osobe sa invaliditetom treba da imaju adekvatno prilagođene uslove rada i pristupa radnom mestu, zaštitu od diskriminacije i pristup sistemima podrške kako bi u potpunosti učestvovale u radnom okruženju. Očuvanje ovih radničkih prava za sve pojedince i pojedinke, ne samo da promoviše socijalnu pravdu, već i podstiče inkluzivne i raznolike radne sredine koje su dobrobit celog društva.

5. Održivi razvoj: Politike i investicije treba da daju prioritet održivom i inkluzivnom razvoju, sa fokusom na kreiranje radnih mesta, inovacije i zelenu ekonomiju. Ovakav pristup mora da podstiče mogućnosti dostojanstvenog rada, štiti prava radnika i radnica i osigura pravednu tranziciju ka održivoj budućnosti.

6. Inovacije i tehnologija: Vlade treba da se opredele za diverzifikaciju i demokratizaciju izvora znanja kako bi mogle koristiti savremene tehnologije za smanjenje socijalnih i ekonomskih nejednakosti. Tehnički razvoj treba da bude odgovoran i pravičan kako bi se koristio za unapređenje zdravstvene zaštite, širenje obrazovnih prilika, stvaranje radnih mesta i unapređenje svih usluga javnih servisa.

7. Demokratsko upravljanje i participacija: Pozivamo na transparentno i odgovorno rukovođenje koje promoviše aktivno učešće sindikata, radnica i radnika i civilnog društva u procesima donošenja odluka koje oblikuju politike u sferi rada i osiguravaju pravednije društvo. Vlade moraju da daju prioritet potrebama i glasovima svojih građana i građanki nad korporativnim interesima.

8. Regionalna saradnja i solidarnost: Zemlje Zapadnog Balkana treba da unaprede regionalnu saradnju, deleći najbolje prakse, znanja i resurse kako bi se suočile sa zajedničkim izazovima u sferi rada. Zagovaramo strategije ekonomske diverzifikacije koje promovišu održivi razvoj i smanjuju zavisnost od stranih investicija. Regionalna solidarnost među radnicama i radnicima, sindikatima i organizacijama civilnog društva od suštinskog je značaja za uspostavljanje dostojanstvenih radnih uslova širom regiona.

Čvrsto verujemo da ćemo prihvatanjem ovih zajedničkih stavova i daljom saradnjom moći da izgradimo region u kojem će sve radnice i radnici imati pristup dostojanstvenom radu i socijalnoj pravdi. Pozivamo sve zainteresovane strane da nam se pridruže u nastojanju da stvorimo svetliju budućnost za Zapadni Balkan, gde će prava radnica i radnika i društveno blagostanje biti u središtu našeg zajedničkog napretka.

Septembar 2023. godine